Postby sledopyt » 2010-04-07, 8:04
Ovo je stara srpska pesma.
Свеци благо диjеле
* Мили Боже! чуда великого
* Или грми, ил' се земльа тресе!
* Ил' удара море у брегове?
* Нити грми, нит' земльа се тресе,
* Нит' удара море у брегове,
* Веч диjеле благо светительи:
* Свети Велес и свети Jарила,
* Свети Купала и свети Перун,
* И са ньими свети Световит бог
* Ньим' долази Огньена Марена,
* Рони сузе низ биjело лице.
* Ньу ми пита Громовник Перун Бог:
* "Сестро наша, Огньена Марена!
* Каква ти jе голема невольа,
* Те ти роньиш сузе од образа?"
* Ал' говори Огньена Марена:
* "А моj брате, Громовник Перуне!
* Како не чу сузе прольевати,
* Кад jа идем из землье Инhиjе,
* Из Инhиjе из землье проклете?
* У Инhиjи тешко безаконье?
* Не поштуjе млаhи стариjега,
* Не слушаjу hеца родительа;
* Родительи пород погазили,
* Црн им био образ на дивану
* Пред самиjем Богом истинием!
* Кум свог кума на судове чера,
* И доведе лажльиве свjедоке
* И без вjере и без чисте душе,
* И оглоби кума вjенчанога,
* Вjенчанога или свеченога;
* А брат брата на меjдан зазива;
* hевер снаси о срамоти ради,
* А брат сестру сестром не дозива."
* Ньоj говори Громовник Перун Бог:
* "Сеjо наша, Огньена Марена!
* Утри сузе од биjела лица,
* Док ми овhе благо под'jелимо,
* Отич' чемо Богу на диване,
* Моличемо Бога истинога,
* Нек нам даде кльуче од небеса,
* Да затворим' седмера небеса,
* Да ударим' печат на облаке,
* Да не падна дажда из облака,
* Плаха дажда, нити роса тиха,
* Нити ночу сjаjна мjесечина,
* Да не падне за три годинице;
* Да не роди вино ни пшеница."
* Кад то чула Огньена Марена,
* Утр сузе од биjела лица.
* Када свеци благо под'jелише:
* Jарила узе винце и пшеницу,
* И кльучеве од небеског царства;
* А Перун Бог мунье и громове;
* Световит Бог велике вручине;
* Свети Купал кумство и братимство,
* А Велес Бог воде и бродове;
* Па одоше Богу на диване,
* Молише се три биjела дана
* И три тавне ночи без престанка,
* Молише се, и умолише се:
* Бог им даде од небеса кльуче,
* Затворише седмера небеса,
* Ударише печат на облаке,
* Те не паде дажда из облака,
* Плаха дажда, нити роса тиха,
* Нит' обасjа сjаjна мjесечина;
* И не роди вино ни пшеница,
* Пуно време за три годинице;
* Црна земльа испуца од суше,
* У ньу живи пропадаше льуди;
* А Бог пусти тешку болезаньу,
* Болезаньу страшну срдобольу,
* Те помори и старо и младо,
* И растави и мило и драго.
* Што остало, то се покаjало,
* Великога Бога вjеровало.
* И осташе Божjи благослови,
* Да не падне леда ни сниjега
* До jедан пут у години дана;
* Како онда, тако и данаске.
* Боже мили, на свем тебе вала!
* Што jе било, више да не буде!