Postby voron » 2008-04-18, 19:27
Želeo bih da se okušam u prevođenju tekstova. Preveo sam 4 pasusa iz pripovetke Artura Klarka "The Star", koja je dobila nagradu Hugo 1956. godine. Мolim vas da mi ljubazno ukažete na moje greške. Hvala!
Arthur Clarke, The Star
It is three thousand light years to the Vatican. Once, I believed that space could have no power over faith, just as I believed that the heavens declared the glory of God's handiwork. Now I have seen that handiwork, and my faith is sorely troubled. I stare at the crucifix that hangs on the cabin wall above the Mark VI Computer, and for the first time in my life I wonder if it is no more than an empty symbol.
I have told no one yet, but the truth cannot be concealed. The facts are there for all to read, recorded on the countless miles of magnetic tape and the thousands of photographs we are carrying back to Earth. Other scientists can interpret them as easily as I can, and I am not one who would condone that tampering with the truth which often gave my order a bad name in the olden days.
The crew are already sufficiently depressed: I wonder how they will take this ultimate irony. Few of them have any religious faith, yet they will not relish using this final weapon in their campaign against me--that private, good-natured, but fundamentally serious, war which lasted all the way from Earth. It amused them to have a Jesuit as chief astrophysicist: Dr. Chandler, for instance, could never get over it. (Why are medical men such notorious atheists?). Sometimes he would meet me on the observation deck, where the lights are always low so that the stars shine with undiminished glory. He would come up to me in the gloom and stand staring out of the great oval port, while the heavens crawled slowly around us as the ship turned end over end with the residual spin we had never bothered to correct.
"Well, Father," he would say at last, "it goes on forever and forever, and perhaps Something made it. But how you can believe that Something has a special interest in us and our miserable little world--that just beats me." Then the argument would start, while the stars and nebulae would swing around us in silent, endless arcs beyond the flawlessly clear plastic of the observation port.
Артур Кларк, Звезда
До Ватикана је три хиљаде светлосних година. Некад сам веровао да козмос не може имати моћ над вером, као што сам веровао да небеса проглашавају величанственост Божје творевине. Сада сам видео ту творевину и моја вера је крајње узнемирена. Зурим у распеће које виси на зиду кајуте изнад компјутера, па се први пут у животу питам да ли значи нешто више од празног симбола.
Никоме још нисам рекао, али истина не може бити скривена. Чињенице су доступне свима да их читају, снимљене на бесконачним миљама магнетне траке и хиљадама фотографија које носимо назад на Земљу. Други научници могу да их протумаче једнако лако као и ја, а нисам ја тај који би могао да опрашта онакво извртање истине какво је често доносило лошу слику о мом Реду у давним временима.
Посада је већ прилично депресивна, тако да се питам како ће да реагују на овакву најјаднију иронију. Мало их је уопште религиозно, ипак неће се усудити да искористе ово крајње оружје у њиховој бици против мене -- у овом приватном, добронамерном, а ипак крајње озбиљном рату, који траје већ током читавог пута од Земље. Њих је забављало што имају Језуита за главног астрофизичара: Др. Чендлер, на пример, никада то није ни преболео. (Зашто су медицинари тако непоправљиви безбожници?) Понекад би ме срео на осматрачкој палуби, где су светла увек пригушена, тако да звезде сијају својим неумањеним сјајем. Пришао би ми у полумраку и зауставио се, пиљећи кроз велики округли прозор, док би небеса лагано пливала око нас уз врћење брода због ротациoног момента, за који се нико није побринуо да га уклони.
"Да, Оче," - изрекао би коначно, - "свемир се помиче опет и опет, и заиста је могуће да га је створило Нешто. Али како можете да верујете да то Нешто има неко посебно интересовање за наш јадни, мали свет -- то ме запрепашћује." Онда би дошло до препирке, док би се звезде и небуле љуљале око нас по тихим, бескрајним луковима иза беспрекорно чисте пластике осматрачке палубе.
Last edited by
voron on 2008-10-02, 13:55, edited 1 time in total.