BCS - Zorba

[kibo]

Sorry, I was rather busy last week (and I still am )

I don't know how to say "there should be half as much whiskey as coffee" or "the final product should be two thirds coffee and a one third cream".

Hmm, "treba da bude upola manje viskija nego kafe" and "konačni ishod treba da se sastoji od dve trećine kafe i jedne trećine pavlake"

Also, I have realized I don't know what the real equivalent to Russian должен, на, но is in BCS. If I want to say "the coffee should be sweet", can I use треба, and does this have to be an impersonal construction with the dative? "Кафа треба бити слатка"? "Кафа треба да буде слатка"? "кафи треба бити слатка"? And what about the negative - "shouldn't", "mustn't"?

I guess должен is dužan, but yes, we don't use it in any kind of modality.

The dative with trebati is only used when it means to need. For example you could say kafi treba šećer - the coffee needs sugar. shouldn't is ne treba and mustn't is ne sme.

ибрик за кафу (coffee pot)

We mostly use the word džezva (see here. Perhaps ibrik is some specialized type of a pot, but I think they are synonyms.

шоље (једна шоља за сваког човека)

Not really a mistake, but I would make it more neutral and put za svaku osobu.

Промешајте припрему.

You can just say "Promešajte"

јер са врелом водом, виски [s]се[/s] испари.

(You should add half as much whiskey as there is water).

Treba dodati upola manje viskija nego što ima vode.

Треба оставити местa за павлаку.

Partitive genitive.

Пустите да павлака [s]се[/s] спадне са полеђине кашике

You can actually use infinitive here since recipes are often written in an impersonal style, but since most of yours you used the imperative, it should be consistent.

слоју павлаке треба седети на слој кафе. the layer of cream should sit on top of the layer of coffee).

Uhm, I guess "sloj pavlake treba da stoji na sloju kafe"

[voron]

what the real equivalent to Russian должен, на, но is in BCS

Должен and нужно are usually translated as mora and treba, for example:
мне нужно идти - treba da idem
я должен идти - moram da idem

[kibo]

Oh, yeah, we also have an expression like

Продавац је дужан да буде љубазан

[Zorba]

Okay, I've been doing a bit of reading in BCS and need some help deciphering the odd sentence here and there. I've underlined the words / sentences that I've been having trouble with and given a brief translation for those. I haven't bothered translating the parts that I understand.

“Спрски језик” – Бранислав Нушић.

- Беше ли ти оно магаре што ни прошлого пута не знађаше лекцију?
Does this mean "Are you the ass that didn't know (i.e. understand) the lesson last time?" Why ни прошлого пута? Is Беше Imperfect of бити, and what form is знађаше? Is this normal language, or is the writer trying to make the professor sound odd?

- Јест, ја сам тај! - одговарам ја усхићен задовольством што ме се професор тако добро сећа.

- А нађох ли ја канда, на твоме писменоме задатку ону мастиљаву мрљу коју ви, ђаци, крмачом називате?
(I'm guessing нађох is aorist of наћи, 1st person past?)

- Да, да! – тврдим ја, сав усхићен што ме се професор тако добро сећа.

- Ја тада рекох теби: ако будеш био и даље тако немарљив и небрижљив да ћу те казнити.

Ја и то потврђујем, али без усхићења, а он узима писаљку и мени «буде био» бележи јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле.

What is the function of "буде био"? What is 'бележи' here?

- Остаћеш клечећи до краја овога часа, учећи за то време склањање заменице себе или се. Будеш ли био кадар научити то склањање, јавићеш ми се и исправићу ти белешку, а даљу казну опростити.

Како ни до краја часа нисам «будем био» научио то проклето склањање, остао сам на коленима све док није закуцало звонце.

То склањање нам је задавало нарочите главобоље. Сећам се на пр. мојих мука да научим пети падеж од именице: пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ишао у главу, нити сам умео да га погодим.

И не само мени, већ и свима у мојој околини задао је тај падеж главобољу. Мој најстарији брат, који је већ био у старијим раздедима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом: мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче. Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином: већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике, то више зараде.

Питао сам и бакалина, нашега комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече:

- Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц, луц, а кад га терам, ја му кажем: шибе! А бог ће га свети занти који је то падеж!

Питао сам најзад и господина проту, једном приликом када је био на вечери код нас, верујући необично у његову ученост, па се и он збунио и није умео да ме научи.

- Пети падеж, пети падеж! – узе да замуцкује прота, бринући се да пред мојом породицом сачува ауторитет учена човека. – Па, колико падежа ви учите?
- Седам.
- Седам? – зграну се прота. – Е, то је много, то је баш много!
- Много! – уздишем и ја
- Јa не знам само – окреће се прота мојим родитељима – што ће им толики падежи. То је просто професорски бес. Узмите само једна Немачка, колико је то пространа и силна царевна, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енгелска, све велике и моћне државе, па немају више него четири падежа. А шта смо ми, једна тако рећи мала земља, тек неколико округа, па седам падежа. Па зар то није, молим вас, бес кад се не простиремо према своме губеру?
Is the literal translation "to spread our blankets"? I'm guessing that this is a fixed idiom which means "to get on with daily life"?

- Те су протине мисли биле у ствари врло утешне за мене, али ми пред професором нису могле ништа помоћи. Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупро једним бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се врло често у школи одликовао.

Tell me if I've got this right: "He decisively demanded (lit. searched for) that I told him the fifth case of the noun 'dog', which I decisively resisted with the single constant feeling that I was the only one of my friends who stood out (excelled?) at school.

A nice and funny story. I liked it.

[kibo]

“Спрски језик” – Бранислав Нушић.

Is this from his "Autobiografija"?

- Беше ли ти оно магаре што ни прошлого пута не знађаше лекцију?
Does this mean "Are you the ass that didn't know (i.e. understand) the lesson last time?" Why ни прошлого пута? Is Беше Imperfect of бити, and what form is знађаше? Is this normal language, or is the writer trying to make the professor sound odd?

Both forms are the imperfect. It's certainly not normal to use it today, but then again Nušić wrote this in the 19th century. I'm not sure the imperfect was used much in his time either, but I can imagine strict teachers using archaic literary language at that time.

"Ni" means "not even".

(I'm guessing нађох is aorist of наћи, 1st person past?)

Yes.

Ја и то потврђујем, али без усхићења, а он узима писаљку и мени «буде био» бележи јединицу и упућује ме, једном чисто граматичком реченицом, да клечим иза табле.

What is the function of "буде био"? What is 'бележи' here?

I guess he is mocking the teacher's grammatical construction. He does that later again.

beležiti (ubeležiti, zabeležiti) - to note down, to make a note.

Is the literal translation "to spread our blankets"?

No, it's "to spread yourself as long as the blanket permits you".

I'm guessing that this is a fixed idiom which means "to get on with daily life"?

It means "to behave according to one's possibilities." The priest means that since much greater countries have few cases, it's preposterous of a country with such small possibilities to have 7 cases.

Tell me if I've got this right: "He decisively demanded (lit. searched for) that I told him the fifth case of the noun 'dog', which I decisively resisted with the single constant feeling that I was the only one of my friends who stood out (excelled?) at school.

The fist part is ok, but the second one should be (paraphrasing a bit) "which I decisively resisted with an infinite silence, which was one of the characteristics I often had during my school time"

[Zorba]

Zdravo!

Ja čitam jednu priču Miroslave Krleže na hrvatskom. Svaki dan čitam dve ili tri strane. Ima nekoliko fraza, koje ne razumem. Molim pomoć sa prevedom tih fraza.

čitava priča je dostupa tu: http://www.yurope.com/books/yu/Krl_Harl.HTM

...(Između ove gospođe, gospodina predsjednika i mene bila je prije desetak godina na dnevnom redu vrlo neugodna trokutna afera. Od lirskog talenta gospodina predsjednika priklonila se ova gospođa mojoj - nazovimo je tako - duhovitosti. Poslije me onda prevarila s jednim najobičnijim infanterijskim lajtnantom i ostavila me u velikom bolu sa nekoliko stotina pjesama, a eto, danas, nakon dugih deset godina, ja sam se uzrujao, što gospodin predsjednik nije htio da je primi u stvari ukopa njenog posljednjeg kavalira.)...

Between these two people, the chairman and myself there had been a very unpleasant affair (na dnevom redu = in the open?) about ten years ago. The woman leant from the lyric talent of the chairman towards what we might call my wit. (Is the implication here that she was dating the “lyrically-talented” chairman but left him for “wit” of the narrator? Is it supposed to be slightly stylized even in Croatian?) After that she cheated on me with some common infantry lieutant and left me in deep sorrow with a few hundred (?) poems, and that, today, after ten long years, made me get angry over the fact that the chairman didn’t want to get involved with the burial of his last knight.

(Do we know from this paragraph if the “najobičniji infanterijski lajtant” is the same as the “kavaler” who has just died? The story seems to suggest this, but if so, why would the narrator want the chairman to help bury him?

...Duvao je antipatičan topao vjetar, što povija dim nisko, zabrtvljuje pore prašinom i masnim zrakom te nosi glavobolju i šum lišća po drvoredima. Sparina je bila ljepljiva, i sva su pseta dahtala isplaženih jezika. Po kavanama zijevali su kelneri, zavjese po stanovima bile su spuštene, asfalt se topio pod nogama. Fijakerski konji i stražari priklonili su glave, a vjetar je tresao limenim cimerima vinotočja i brijačnica te zanosio zvonjavu u dugim i zategnutim plosnatim odzvucima. Sve sluškinje, tri po tri, škripale su u svojim novim žutim cipelama i tvrdoštirkanim podsuknjama s molitvenikom u desnoj, a rupcem u lijevoj ruci....

A warm, expectant wind was blowing, the smoke was wrapping around us, the dirty dust closing in on us, the leaves on the tree-lined avenues rustling, and the sun’s bruising rays were strong enough to give one a headache. It was sticky and muggy, and the dogs panted with their tongues in the air. (What’s the difference between pasovi and pseta? Is pseta neuter?) The waiters in the coffee shops yawned, the curtains on the apartments were all closed, and the tar was melting under our feet. The carriage horses and the guards had their heads lowered, and the wind shook the (lemon trees? cimerima vinotočja i brijačnica?) brought the chime of bells in a tight, flat, echo. (?) All the madis, in groups of three, scraped their new yellow shoes and stiffly-starched petticoats as they walked with a prayer-book in their right hand and a (rupce?) in their left.

Hvala velika,
Konor / Zorba

[kibo]

Zdravo, Konore.

Izvinjavam se što ovoliko kasnim, ali veoma sam zauzet ovih dana.Vidim da si dosta napredovao pa ću se usuditi da ti se obraćam samo na srpskom. Lakše ćeš tako naučiti jezik. Ako nešto ne razumeš, pitaj!

Zdravo!

(Ja) čitam jednu priču Miroslava Krleže na hrvatskom. Svaki dan čitam dve ili tri strane. Ima nekoliko fraza, koje ne razumem. Molim (za) pomoć oko prevoda tih fraza.

čitava priča je dostupna ovde: http://www.yurope.com/books/yu/Krl_Harl.HTM

Mislim da je vreme da počneš da izostavljaš lične zamenice tamo gde je to moguće. Nije neophodno da kažeš "ja čitam" ako ne želiš da posebno naglasiš vršioca radnje.
Nije potreban zarez ispred "koje" u ovom slučaju; naprotiv, zarez bi ovde bitno promenio značenje. Ima nekoliko fraza koje ne razumem - there are some phrases which I understand and some which I don't. Ima nekoliko fraza, koje ne razumem - there are some phrases and I don't understand any of them. U govoru se ova distinkcija postiže različitom intonacijom. Verujem da sličan koncept postoji u engleskom.
dostupan, dostupna, dostupno

Between this lady, the chairman and myself there had been a very unpleasant triangular affair

(na dnevom redu = in the open?

dnevni red = agenda

(Is the implication here that she was dating the “lyrically-talented” chairman but left him for “wit” of the narrator?

Izgleda da je tako.

(Do we know from this paragraph if the “najobičniji infanterijski lajtant” is the same as the “kavaler” who has just died? The story seems to suggest this, but if so, why would the narrator want the chairman to help bury him?

Nisam baš siguran da razumem ovo "nije htio da je primi u stvari ukopa". Ne razumem šta to tačno treba da znači, pa zato ne mogu da prokljuvim šta je to pisac želeo da kaže. Ali mislim da to preterano nije ni bitno.

Kavaljer ili kavalir (ne postoji kavaler) se ne prevodi kao knight, već kao gentleman. A ovde (iz konteksta) zapravo znači i lover.

Lieutenant je u savremenom jeziku poručnik.

A warm, expectant wind was blowing, the smoke was wrapping around us, the dirty dust closing in on us, the leaves on the tree-lined avenues rustling, and the sun’s bruising rays were strong enough to give one a headache.

pore su pores. Zabrtvljivati je glagol koji verovatno nikada više nećeš sresti u životu. Tačno je da u srpskoj varijanti zrak znači ray, ali u hrvatskoj ima značenje vazduha.

(What’s the difference between pasovi and pseta? Is pseta neuter?)

Pseto je pejorativni naziv za psa i da, jeste imenica srednjeg roda. Ali množina od imenice pas (sa kratkosilaznim akcentom i u značenju "dog") je psi. Postoji i imenica pas (sa dugosilaznim akcentom) čija množina je pasovi, ali ona ima značenje "belt", "waist" i još neka arhaična i nebitna značenja.

lemon trees?

"Limen" - napravljen od lima. A lim = sheet metal
Cimer je arhaizam francuskog porekla koji znači "natpis iznad radnje ili gostionice" (nešto ovakvo http://www.lisascafe.com/cafe%20sign2.jpg ) U savremenom jeziku reč cimer (ali ovog puta nemačkog porekla, od nemačke reči Zimmer) znači "roommate".
Vinotočje - mesto gde se toči vino, vinarnica
Brijačnica ili berbernica - barbershop

Rubac (m.) = maramica - handkerchief

Hvala velika,
Konor / Zorba

Nema na čemu. Nadam se da ćeš malo i pisati na našem jeziku, a ne samo prevoditi na engleski. A ako već želiš nešto da prevedeš, mogao bi nešto što nije iz sfere književnosti. Neki članak iz novina, npr.

[Zorba]

Hvala velika za pomoć. Napisao sam kratku 'recenziju filma' na srpskom. Molim te da ispraviš moje greške, ako i kada imaš vreme. Biću zahvalan...

Recenzija filma “Svedoci” – Vinko Brešan (2003)

Svedoci je hrvatska kriminalistička-drama Vinka Brešana iz 2003. godine. Događe se u malom Hrvatskoj gradu posle rata 90-tih godina. Radnja filma je složna: u poćetku filma tri coveka ubijaju Srbina, koji živi u istoj gradu. Mi (gledaoci) znamo, da ima jedan svedok ubistva, jer tri ubice govore o nemu. Ipak, oni ne govore neposredno, ko je taj svedok, i saznamo samo u kraju filma, da svedok je mala devojka, ćerka ubijenog Srbina, i ubice su kidnapirovali nju, da ona ne bi smogla da prijavi njih policiji. Povrh toga, policija ne zainteresuje za prestup, i ignoruje sve indikacije krivice ubica.

Stil filma je eksperimentalan. U filmu vidimo ubistvo tri puta: svaki put sa tačke gledišta jednog iz ubica. Stoga mi je bilo dovoljno teško da razumem, šta se događa, ali posle drugog smotre (after a second viewing?), sve se postalo jasnije. Mnoge scene pokazuju tačku gledište majke jednog ubica, i režiser efikasno stvori tamnu atmosferu skrhanih porodica i društva. Sve scene se snimile noću i izgleda, da stalno pada kiša u tom gradu (!).

Samo kraj filma učinio mi se glup: junci su srećni i romantično idu prema zalazku sunca, kao je u bajci. Takav kraj nije realističan posle mraka većine filma. Ipak, sem kraja, film mi se puno svideo. Glavna tema je saizvršilaštvo: mi smo odgovarni za sve, šta se događuje u našem društvu, i zlo se često događaju zbog toga, što mi okrenemo glavu od zlih dela, naročito kada neko radi zlo na naših neprijatelja. U tom smislu, taj film me je podsetio na Dostojevskoga. Sve o svemu, mi sve smo “svedoci” i mi sve moramo da gledamo pažljivije na događaje na našem svetu.

[kibo]

Hvala velika za pomoć. Napisao sam kratku 'recenziju filma' na srpskom. Molim te da ispraviš moje greške ako i kada imaš (or budeš imao) vremena. Biću zahvalan...

Recenzija filma “Svedoci” – Vinko Brešan (2003)

Svedoci je hrvatska kriminalistička drama Vinka Brešana iz 2003. godine. Događa¹ se u malom hrvatskom² gradu posle rata 90-tih godina. Radnja filma je složena³: na početku filma tri čoveka ubijaju Srbina, koji živi u istom² gradu. Mi (gledaoci) znamo da ima jedan svedok ubistva, jer trojica ubica⁴ govore o njemu. Ipak, oni ne govore neposredno ko je taj svedok i saznajemo samo na kraju filma, da je svedok je devojčica, ćerka ubijenog Srbina, i ubice su kidnapirovale⁵ nju da ona ne bi smogla da prijavi njih policiji. Povrh toga, policija nije zainteresovana⁶ za prestup, i ignoriše sve indikacije krivice ubica.

Stil filma je eksperimentalan. U filmu vidimo ubistvo tri puta: svaki put sa tačke gledišta jednog od ubica. Stoga mi je bilo dovoljno teško da razumem šta se događa, ali posle drugog gledanja⁷, sve je postalo jasnije. Mnoge scene pokazuju tačku gledišta majke jednog od ubica, i režiser efikasno stvori⁸ tamnu atmosferu skrhanih porodica i društva. Sve scene su⁹ se snimile noću i izgleda da stalno pada kiša u tom gradu (!).

Samo kraj filma učinio mi se glup(im): junaci¹⁰ su srećni i romantično idu prema zalazku sunca kao je u bajci. Takav kraj nije realističan posle mraka većine filma. Ipak, sem kraja film mi se puno svideo. Glavna tema je saizvršilaštvo: mi smo odgovorni za sve što se događa u našem društvu i zlo se često događa zbog toga što mi okrenemo glavu od zlih dela, naročito kada neko radi zlo našim neprijateljima. U tom smislu taj film me je podsetio na Dostojevskog(a). Sve u svemu, mi svi smo “svedoci” i mi svi moramo da gledamo pažljivije na događaje na našem svetu.


¹ možeš još da kažeš: dešava se, odigrava se (radnja se odigrava)
² lokativ jednine muškog i srednjeg prideva je na -om. To važi i za prideve na -ski. Nema veze što je lokativ imenice Hrvatska na -oj zato što taj oblik dolazi od ženskog roda. Takođe, prisvojni pridevi na -ski se pišu malim početnim slovom.
³ postoji pridev složan, složna, složno, ali znači harmonious. Složen, složena, složeno znači isto što i komplikovan (ali i complex, compound, itd.)
⁴ Ako su ubice muškarci, onda koristimo oblik trojica + genitiv množine
⁵ E sad ovo će biti veoooma teško objasniti. Neke imenice koje se završavaju na -a a koje označavaju osobe muškog pola (sudija, vladika, sluga, gazda, komšija), kao i neke koje mogu da označavaju pripadnike oba pola (ubica, pijanica) menjaju se po padežima kao i sve imenica na -a. Međutim, problem nastaje u kongruenciji (slaganjem u rodu) sa pridevskim rečima (pridevima, pridevskim zamenicama i pridevskim brojevima). U jednini ove imenice će imati semantičku kongruenciju (slaganje po prirodnom rodu) - Ovaj moj dobri sluga je došao. (Imenice tipa ubica će imati i oblike i za muški i za ženski rod) A u množini - sintaksičku kongruenciju (slaganje po gramatičkom rodu) - ove moje dobre sluge su došle. Ovo važi i za imenice stranog porekla na -ta: demokrata, diplomata, arhitekta, ali ne i za one na -ista (množina od lingvista je lingvisti).
⁶ Mislim da je ovo dobra prilika za pasiv.
⁷ Smotra postoji ali je pre svega vojni termin. Smotra straže - inspection of the guard. Smatrati znači to consider. Posmatrati je to observe. Najopštiji glagol za to watch je gledati.
⁸ Ako si ovde planirao da staviš aorist, onda može. Ako je to prezent, onda moraš nesvršeni vid: stvara.
⁹ kod povratnih (refleksivnih) glagola pomoćni glagol biti se izostavlja samo u trečem licu jednine, ne i množine
¹⁰ postoji imenica junac i njena množina glasi junci, ali znači 'mladunče od bika' (young bull). Junak, junaka, junaku... nema nepostojanog a.

[kibo]

(I'll write this in English. Maybe it will be useful for others too)
BTW, I corrected a few commas here and there since you put too many. I wonder if that's an influence of Russian. You should know that unlike Russian and German (which have a grammatical punctuation, based on grammatical rules), Serbian (and I'm willing to bet nothing has changed in Croatian and Bosnian either) is much more similar to English, French or Spanish in that aspect. The Serbian punctuation relies on breath pauses and intonation changes. Of course that doesn't mean that it's completely independent of syntactical structure. There are some instances where the pauses/intonation and commas don't correspond to each other. Of course, I don't think I need to mention that you put commas when you list things (Kupio je jabuke, banane, mandarine i kruške.), before and after vocative, before and after an apposition, after exclamations (Uh, srpski pravopis je baš komplikovan. ), before and after certain particles like međutim, nažalost, naravno, etc. Generally with every word or phrase which you fill that is somehow disruptively inserted into the sentence. These cases have some nuances and exceptions, but you don't have to know or lean them. (unfortunately, I do )

It gets more complicated when dealing with clauses. When you have two independent clauses binded with a coordinating or disjunctive conjunction (i, ili), you don't put a comma. On je otišao u radnju i kupio mleko. When you have a contrastive conjunction (a, ali, već, nego, no), you put a comma. On je otišao u radnju, ali nije kupio mleko. You also put a comma when you have a coordination but you don't have a conjunction (usually when you have more than two clauses in a sentence). On je otišao u radnju, kupio mleko i platio račun za struju.

When you have dependent clauses which are put after the independent part of the independent clause, normally you don't put a comma. This especially goes for declarative and interrogative clauses and this is where Serbian is different than Russian and more similar to English. On je rekao da ide u radnju. Pitala me je šta znači ova reč.
If you have an inverted dependent clause, you always put a comma after it. Ako ideš u radnju, kupi mleko!
Again there are some special cases but I think that if you follow them, more than 90% of your commas will be placed correctly.

P.S. This is what the Orthography says. In literature (I know you are fond of it) things might be different because writers have their own expressive freedom and they can choose whether they want to emphasize some parts more or less. But in normal contexts these are the rules that should be followed.

[Zorba]

Овог лета, у jуну, бићу у Србиjу. Добио сам стипендиjу за летњи течаj спрског jезика у Новом Саду. Течаj траjе три недеље, а након течаjа хоћу да путуjем jeдну недељу на Балкану. Наравно видећу Београд, али не знам куда jош ми требаће ићи. Мислим сада, да биће интересанто ићи у Сараjево, и у Мостар на путу у Сплит на Хрватскоj обали. Не знам, да ли имаћу време да путуjем у Дубровник. Могуће jе одлетати од Сплита до Лондона.

Шта ви мислите о овима планима? Да ли ви можете предложити jош места, коjе морам посетити? Да ли има много видети у Србиjи, осим Београда и Новог Сада? Имам водич “Лонли Планет”, али поглавље о Србиjи ниjе детаљaно.

[voron]

Овај курс? http://letnjaskolasrpskogjezika.com/
Честитам

[Zorba]

Хвала. Али мислим да таj курс ниje моj. Jедан професор овде ми je саветовао учити у центру "Азбукум" (http://www.azbukum.org.rs/): он лично зна људи, коjи раде там.

[voron]

Можда би требало да одеш на Фрушку гору, да посетиш манастире ако те то занима.

Btw да немаш можда намеру да одеш на Косово? С обзиром на твоју радозналост претпостављам да можеш да се упутиш и у такву авантуру.

[kibo]

Овог лета, у jуну, бићу у Србиjи. Добио сам стипендиjу за летњи течаj српског jезика у Новом Саду. Течаj траjе три недеље, а након течаjа хоћу да путуjем jeдну недељу по Балкану. Наравно видећу Београд, али не знам куда jош ми треба да идем. Сада мислим да ће бити интересантно посетити Сараjево и Мостар на путу за Сплит на хрватскоj обали. Не знам да ли ћу имати времена да путуjем у Дубровник. Могуће jе летети из Сплита за Лондон.

Шта ви мислите о овима плановима? Да ли ви можете предложити jош места коjе морам посетити? Да ли има много да се види у Србиjи осим Београда и Новог Сада? Имам водич “Лонли Планет”, али поглавље о Србиjи ниjе детаљaно.

Као прво, честитам! Знам за тај курс (а и за овај воронов) и колико сам чуо, одличан је. Нови Сад је веома леп град и мислим да ћеш се лепо провести тамо.

Мислим да је недељу дана веома мало да се види толико градова, али вреди видети сва та места која си набројао. Претпостављам да су ти викенди слободни па ти препоручујем да их искористиш за посету другим градовима (ако нема организованих екскурзија - мада би мени било лепше ићи самостално). Београд је на само два сата вожње од Новог Сада, Суботица ваљда исто толико. И градови у Срему су веома близу. Тако да ако посетиш неке од ових градова током викенда, нећеш морати у тој последњој недељи.

[kibo]

Фрушка гора је иначе веома близу Новог Сада.

На сајту Туристичке организације Београда има разноразних корисних информација.

http://www.belgradetourism.org.yu

[Zorba]

а и за овај воронов

Шта значи та фраза?

Мислим да је недељу дана веома мало да се види толико градова, али вреди видети сва та места која си набројао. Претпостављам да су ти викенди слободни па ти препоручујем да их искористиш за посету другим градовима (ако нема организованих екскурзија - мада би мени било лепше ићи самостално).

Мислим да викенди биће слободне и могу их искористи за путовања у Београд, Фрукшу Гору и Суботицу. У посљедноj недели бићу 2 дана у Сараjеву, 2 дана у Мостару и 2 дана у Сплиту. Наравно то je мало времени за сваки град и ниje идеално, али се хоћу вратити на Балкан следеће године, ако би добио стипендиjу опет. (Следеће године, хоћу на оваj течаj за 'Super-Advanced Speakers': http://sli.slavic.pitt.edu/PDFs/AdvMastBCS09.pdf, али треба да побољшати моj jезик: сада никако нисам 'super-advanced' )

Btw да немаш можда намеру да одеш на Косово? С обзиром на твоју радозналост претпостављам да можеш да се упутиш и у такву авантуру.

Мислим да Косово jе интересантно место: желим да посетим манастири и старе градове там. Ти си прави: радознао сам, али нисам храбар Људи говоре да joш ниje опасно у Косову мада се боjим мало. И има друга проблема: не говорим албански jезик и мислим, да ниje љубезно ићи у државу, где не говорим месни jезик.

Кибо, шта ти мислиш о могућности путовања у Косово? Да ли то je (a) могућно (b) безопасно (c) ми вреди посетити?

[kibo]

а и за овај воронов

Шта значи та фраза?

Хтедох рећи да знам и за твој и за воронов курс.

Мислим да ће викенди бити слободни и могу их искористити за путовања у Београд, Фрушку Гору и Суботицу. У последњоj недељи бићу 2 дана у Сараjеву, 2 дана у Мостару и 2 дана у Сплиту. Наравно то je мало времена за сваки град и ниje идеално, али се хоћу вратити на Балкан следеће године ако би добио стипендиjу опет. (Следеће године, хоћу на оваj течаj за 'Super-Advanced Speakers': http://sli.slavic.pitt.edu/PDFs/AdvMastBCS09.pdf, али треба да побољшам свој jезик: сада никако нисам 'super-advanced' )

Чини ми се као добра идеја. Видим да овај други курс подразумева и боравак у Београду (плус Сарајево и Загреб). Баш сам хтео да кажем у претходном посту да покушаш да следећи пут дођеш на неки курс у Београду. Два дана је мало за онолики град.

Мислим да је Косово jе интересантно место: желим да посетим манастире и старе градове тамо. Ти си у праву: радознао сам, али нисам храбар Људи говоре да joш ниje опасно на Косову мада се боjим мало. И има других проблема: не говорим албански jезик и мислим да ниje љубазно ићи у државу где не говорим локални jезик.

Кибо, шта ти мислиш о могућности путовања на[/color Косово]? Да ли [color=#FF0000]је то je (a) могућно (b) безопасно (c) ми вреди посетити?

Из неког разлога Косово иде са предлогом на.

Не знам да ли је безбедно за странце али ти не бих никако препоручио.

[Zorba]

Хтедох рећи да знам и за твој и за воронов курс.

Сада разумем. Jедноствано нисам разумео, да реч 'воронов' иде од имена нашег друга "Ворон". Мислио сам, да ти говориш о неким птицама у Новом Саду. (На руском "ворон" = гавран)

[kibo]

Нема проблема. Ја ретко када повезујем његов ник са руским значењем. Чак га и у глави изговарам као да је српска реч.